Zahtevi koji se postavljaju pred dresera

4. ZAHTEVI KOJI SE POSTAVLJAJU PRED DRESERA

Osnovni faktor koji u procesu dresure utiče na ponašanje psa jeste DRESER. To je razumljivo, jer on izabira i primenjuje na psa potrebne nadražaje pomoću kojih će kod psa dobiti potrebne reflekse. Možemo reći da uspeh u radu sa psom zavisi od toga kako će se dreser prema njemu odnositi, koliko je dreser sposoban - pripremljen i koliko će umeti da primeni to svoje znanje.

Dreser treba da raspolaže određenim znanjem koje je neophodno za dresuru pasa.

Dreser treba da ima određenu teoretsku pripremu, tj. mora da zna osnovne stavove i principe dresure. To mu omogućava da elastično i brzo rešava sve zadatke koji se pojavljuju u toku njegovog rada. On mora da upozna individualne osobine psa, da pravilno izabira potrebne metode dresure i načine za stvaranje pojedinih navika, pri čemu mora pravilno da primenjuje prema psu prinudu, nagradu i zabranu. Samo stalnim teoretskim radom, dreser će biti sposoban da otklanja šablon u svome radu i dobro podesi svoje postupke prema psu.

Dreser pri radu sa psom mora uvek koristiti iskustva. Početnik u dresuri treba da koristi iskustva instruktora i boljih dresera. Dreser tokom rada sa psima stiče i sopstvena iskustva. Početnik u dresuri mora se koristiti onim iskustvima pomoću kojih se na najbolji način tehnički stvaraju navike. Iz ovoga proizilazi da je najefikasnije i najbolje u obuci dresera, pokazati način, način primera, pomoću koga budući dreser može videti kako se postavljaju određene radnje koje dovode do brzog uspeha.

Za vreme dresure, dreser mora da ovlada ponašanjem psa. On već u početku razmišlja o načinu i doslednosti svojih dejstava. Sva rešenja koja dreser preduzima u toku dresure, ne smeju imati slučajan karakter, već moraju biti strogo određena.

Vrlo je važno da se određeno rešenje-dejstvo, sprovodi istrajno da bi se od psa dobilo ono što se želi. U toku dresure, dreser treba da izvlači za sebe zaključke o uspehu i greškama, što mu u daljem radu pomaže da koristi ono što je dobro i odstrani nedostatke. Dreser mora poznavati psa, on mora znati da li je on zdrav, uzbuđen, kada se goni itd. On se mora truditi da, po mogućstvu, odstrani neželjene pojave i da koristi ono što pomaže pri dresuri.

Za dresuru je vrlo važna tzv. zainteresovanost psa da ona aktivno reaguje na sva dejstva čoveka (rado ispunjava njegovu komandu, dobro reaguje na različite nadražaje). Ovu zainteresovanost psa za rad, ponekad možemo održavati pomoću određenog režima ishrane, dok se u drugom slučaju ona javlja kao rezultat težnje psa za kontaktom sa čovekom. Ovo treba da bude poseban predmet razmišljanja dresera, koji se mora truditi da primenjuje raznovrsna dejstva u svome radu i da izabira takve metode koje neće umanjiti zainteresovanost psa za rad ili ga umarati.

Svaki dreser mora nastojati da usvoji određen način rada koji će mu obezbeđivati najveći uspeh pri dresuri. Pre svega, on mora da posmatra psa, da uoči sve njegove osobine, da bi uvideo kako pas reaguje na određena dejstva, kako se odnosi prema njemu kao i prema drugim pojavama u njegovoj okolini.

DRESER MORA DA BUDE STRPLJIV, jer bez te osobine ne može da sa uspehom obavlja svoj rad, koji zahteva maksimum strpljenja. Dešava se da prođe dosta vremena u jalovim naporima dok pas ne usvoji određene radnje. Vrlo je važno ne gubiti moral za vreme neuspeha. Žurba i brzopletost lako mogu pokvariti rezultate višednevnog rada.

Važna osobina dresera jeste smelost i ljubav prema psima. Bez ljubavi prema psu, dresura je neinteresantan i površan rad. I obrnuto, strpljiv i pažljiv prilaz psu i želja za praćenjem svakog koraka psa ka uspehu, čini uvek ovaj rad neobično privlačnim i novim.

Kao zaključak može se reći da dresura nije samo zanat već i iskustvo i zahtev za veliku ljubav prema tom poslu.