Proces uzbudjenja i kocenja

7. PROCESI UZBUĐENJA I KOČENJA

U osnovi nervne delatnosti psa leže dva procesa: uzbuđenje i kočenje. Uzbuđenje bilo koje grupe ćelija u kori hemisfera velikog mozga izaziva aktivno dejstvo odgovarajućih organa (dejstvo organa za varenje, kontrakcije mišića itd.). Pas koji trči, ispoljava orjentirnu reakciju. Pas ispunjava ovu ili onu komandu zato što se kod njega uzbude odgovarajuće grupe slušnih, vidnih i pokretnih ćelija.

Kočenje daje sasvim suprotan efekat. Ono prekida refleksno dejstvo, zadržava ga. Procesi kočenja, prema Pavlovu, imaju isto tako važnu ulogu u životu kao i procesi uzbuđenja. Pri dresuri se celi niz refleksa stvara razvojem procesa kočenja u kori velikog mozga psa. Na toj osnovi se formiraju navike kod psa, na primer: da ne ide za vlasnikom već da se dugo zadrži na jednom mestu po komandi "sedi" ili "mesto", da ne laje za vreme stražarske službe, da se ne obazire na sporedne nadražaje itd. Svako stvaranje određene navike zahteva sa druge strane, kočenje mnogih drugih refleksa.

Oba ova procesa - uzbuđenje i kočenje - nalaze se u tesnoj uzajamnoj vezi. Pojava jednog od ovih procesa, uslovljava istovremenu pojavu drugog. Jačina, dubina kočećeg procesa zavisi od intenziteta uzbuđenja i obrnuto. Svako dejstvo psa dešava se pri uzbuđenju jednih ćelija mozga i kočenju drugih. Razlike u tom odnosu mogu biti u jednom slučaju samo u pretežnom razvoju kočećeg procesa a u drugom uzbuđujućeg. Zato se može reći da se dresura sastoji u tome, što čovek svaki put na ovaj ili onaj način podstiče ili koči psa.

Dejstvo na koru velikog mozga specijalno organizovanih nadražaja dovodi do razvoja ovih procesa i do stvaranja potrebnih refleksa.

Da vidimo po kakvom se zakonu i u nervnom sistemu psa ostvaruje uzajamno dejstvo procesa uzbuđenja i kočenja?

Prema učenju Pavlova, oba ova procesa prilikom svoga kretanja po masi mozga potpadaju pod tri osnovna zakona: IRADIJACIJA, KONCENTRACIJA i UZAJAMNA INDUKCIJA.

IRADIJACIJA je širenje iz nekog punkta u mozgu procesa uzbuđenja ili kočenja. Ovo širenje procesa uzbuđenja ili kočenja nestaje kada na psa deluje nadražaj veće jačine. Ova se pojava koristi pri dresuri da bi se izazvala izvesna dejstva kod psa koja su potrebna čoveku. Na primer: da bi dobio (postigao) lavež psa, dreser ga vezuje, miluje ga a zatim odlazi. Po dolasku odnosno odlasku dresera, pas počne da se otima sa povodnika, trči sa jedne na drugu stranu, skače, skiči i počinje lajati. Nagli prekid kontakta ima za psa (koji je navikao na kontakt sa čovekom) jako nadražajno dejstvo i proces uzbuđenja iridira po masi mozga zahvatajući sve nove i nove njegove delove, izazivajući pri tome različita dejstva kod psa ispoljavajući glasnu reakciju pri čemu pas nastoji da zadrži dresera.

KONCENTRACIJOM nazivamo obrnutu pojavu, pri kojoj dolazi do sakupljanja nadražaja koji izazivaju uzbuđenje ili kočenje u strogo određenim grupama ćelija mozga. Tako, nakon nekoliko ponavljanja pas nauči da odaje glas - laje samo na komandu, bez sporednih dejstava.

Nadalje, proučavajući višu nervnu delatnost Pavlov je ustanovio da je pojava uzbuđenja praćena kočenjem drugih delova u kori mozga i obrnuto, pojava ognjišta kočenja praćena je uzbuđenjem ili povećanjem nadraženošću drugih delova kore. Ovakva pojava suprotnih odnosa, naziva se INDUKCIJA.

Opadanje uzbuđenja koje dolazi kao odgovor na pojavu ognjišta višeg uzbuđenja, Pavlov je nazvao negativnom indukcijom. Negativna indukcija se može videti na primer:u kada pas odbije da izvrši komandu čoveka neposredno iza pucnja, koji je proizveden prvi put (na koji pas nije naviknuta) te deluje kao jak zvučni nadražaj na mehanizam negativne indukcije, izazivajući kočenje u grupama nervnih ćelija od kojih zavisi shvatanje komande i izvršavanje potrebnog dejstva.

Pozitivna indukcija je, nasuprot prethodnoj, povišenje uzbuđenosti koje se izaziva pojavom kočećeg procesa. Tako, na primer: posle komande "ne" koja izaziva kočenje neke reakcije, ponekad pas počne brže reagovati na druge komande. Posle jakog nadražaja koji izaziva buđenje aktivno odbrambenih refleksa, pas halapljivije pojede hranu.

Kočenje nije jednako. Pavlov deli kočenje u dve osnovne grupe: pasivno i aktivno.

U grupu pasivnih kočenja spadaju ona kočenja koja se kod pasa javljaju kao odgovor na nadražaje koji deluju tako da se kočenje mora pojaviti u kori mozga psa. Pri pojavi takvih kočenja, gotovo sve zavisi od osobine nadražaja, čije dejstvo pas pasivno prima. Kod toga, veliko značenje ima tip više nervne delatnosti kome pas pripada. Otuda je i razumljiv naziv ovoga kočenja pasivnim ili bezuslovnim.

7.1  OBLICI KOČENJA:

KOČENJE (proces suprotan uzbuđenju koji se ispoljava zaustavljanjem dejstava određenih nervnih centara).

1.Bezuslovno (pasivno) kočenje - samo se stvara.

2.Uslovno (aktivno) kočenje - mora se izazvati.

-Spoljašnje kočenje, izaziva privremeno zadržavanje pojave refleksa. Primer: skretanja na postrani nadražaj.

-Granično kočenje, izaziva duže zadržavanje pojave refleksa. Primer: kočenje posle pucnja.

-Iščezavajuće kočenje, izaziva gašenje uslovnih refleksa pri nepotkrepljivanju uslovnih nadražaja bezuslovnima.

-Diferencirajuće kočenje, obezbeđuje proces stvaranja razlike primenom nadražaja pri stvaranju uslovnih refleksa.

-Zakašnjavajuće kočenje, sreće se kod stvaranja produženih uslovnih refleksa. Primer: zadržavanje.

SAN - je opšte kočenje kore velikog mozga, čime se obezbeđuje obnavljanje njegove delatnosti.

Pasivno kočenje je ono kočenje koje se javlja pri dejstvu na psa jakih i vrlo jakih nadražaja, koji u većoj meri draže njegov nervni sistem. Uzbuđenje ćelija povećava njihovu radnu sposobnost. Takva je kočenja Pavlov nazvao OGRANIČENIM. Pojava ovoga graničnog kočenja čuva psa od drugih opasnih po nervni sistem nadražaja i time smanjuje mogućnost pojave smrtnih nadražaja. Otuda dolazi i drugi naziv za ovo kočenje: ODBRAMBENO KOČENJE. Granično kočenje može se produžiti dugo iza prestanka dejstva nadražaja koji ga je izazvao. U dresuri, granično kočenje se kod psa često pojavljuje. Na primer: kod pucanja u neposrednoj blizini, pas u toku nekog vremena ne reaguje na komandu čoveka, odbija da uzme hranu i pokazuje tromost. Sve ove nepoželjne pojave, otežavaju dresuru i kvare psa. Zato je potrebno pucanj izvoditi na većem odstojanju i postepeno ga približavati psu.

Ponekad se granično kočenje kod psa javlja i posle česte primene jakih mehaničkih nadražaja, kao trzaji povodnikom, grub i oštar udarac bičem. Pas u početku počne da otkazuje izvršavanje komandi kada se često upotrebljavaju pomenuti oblici prinude. Zatim, on prestaje da se odaziva na zvučne signale i gestove koji izazivaju kod njega drugo dejstvo (snagom iradijacionog kočenja), postaje trom, dolazi do nepoverenja prema dreseru i straha od njega. Sve nam ovo govori da u toku dresure, dreser mora maksimalno da izbegava primenu jakih prinudnih dejstava i da ih može upotrebiti u krajnjem slučaju, strogo imajući pri tome u vidu tip više nervne delatnosti psa i njegove individualne osobine. Granično se kočenje može pojaviti kod psa i u slučaju kada čovek pred njega postavlja nemoguće zahteve. Na primer: tera je da preskoči suviše visoku prepreku, što dovodi do prenaprezanja nervnog sistema psa i pojave ponekad vrlo postojanih trajnih oblika graničnog kočenja. Takođe se granično kočenje kod psa može pojaviti kada čovek stalno primenjuje prema psu jedno te isto dejstvo. Na primer: ako on u toku jednog zanimanja, psa tera da jednu vežbu izvodi više nego što je to potrebno i moguće.

SVE OVO NAM GOVORI DA U PROCESU DRESURE PASA, NE SMEMO POSTAVLJATI PRETEŠKE ZAHTEVE KOJE ONI NE MOGU IZVRŠITI, KAO I DA RAD SA NJIMA MORA BITI RAZNOVRSTAN I DA SE NA JEDNOM ZANIMANJU IZVODE 2-3 VEŽBE ILI NAVIKE KAO I DA SE UČVRŠĆUJU RANIJE STEČENI SISTEMI USLOVNIH REFLEKSA.

Pored graničnog kočenja, u grupu pasivnih kočenja spada i tzv. SPOLJAŠNJE KOČENJE.

Ovo se kočenje izaziva dejstvom postranih spoljašnjih nadražaja, različite jačine, na nervni sistem psa, za određeno dejstvo. dreser, recimo izdaje komandu, ali pas ne reaguje na nju, već njuši po nekom tragu. U drugom slučaju, životinnju odvraća prisluškivanje različitih zvukova ili gledanje u nove predmete itd. U osnovi ove pojave leži stvaranje novog ognjišta uzbuđenja u kori velikog mozga koje poništava ili oslabljuje potrebnu uslovnu refleksnu delatnost psa.

Kao najčešći uzrok spoljašnjeg kočenja jesu pojave orijentacionih refleksa. Kod većine pasa oni se brzo gase uporedo sa upoznavanjem psa sa spoljnom sredinom. Spoljašnja kočenja koja otežavaju rad sa psom mogu nastati i kao rezultat pojave ognjišta uzbuđenja u kori velikog mozga kao rezultat pojave odbrambenih refleksa. Spoljašnje kočenje koje nastaje na ovaj način, može biti takođe dugotrajno. Naročito često se ova pojava sreće kod pasa koji su nepravilno odgojeni i nisu se blagovremeno oslobodili opreznosti u okolnoj sredini, nisu naviknuti na pojave u spoljnoj sredini. Sa ovakvim psima - štenadima, treba često izvoditi šetnje i to svaki put u, za njega, različitoj (nepoznatoj) sredini, hraniti ih pri pojavi pasivnih odbrambenih refleksa. Kod odraslih pasa (polno zrelih), spoljašnje kočenje se vrlo često javlja kao rezultat ispoljavanja polnih refleksa, posebno se ovo odnosi na mužjake. Kočenje koje se pri tome ispoljava, karakteriše se brzinom, intenzitetom i jačinom. Takvo se kočenje ne može ugasiti. Nadražaje koji izazivaju ovo kočenje, Pavlov je nazvao NEUGASIVIM.

Neophodno je da dreser otkloni sa mesta gde se izvodi obuka, sve nadražaje koji mogu izazvati polne reflekse i omesti dresuru. Za vreme gonjenja kuje, nju treba držati izolovano da miris koji ona tom ptilikom širi, ne bi dopro do psa koji se dresira.

Spoljašnje se kočenje još može pojaviti i u slučaju pojave aktivno odbrambenog refleksa jednog psa prema drugome.

U uslovima grupne dresure, vrlo je važno na vreme prekinuti takve reflekse i samim tim onemogućiti reflekse takve vrste. Pokušaj pasa da se počnu ujedati treba prekinuti komandom "ne", trzajem povodnika i, eventualno, udarcima. U početku, ne treba pse dovoditi jednnog bluzu drugog. To se može kasnije kada se one priviknu jedna na drugu. Spoljašnje kočenje može se pojaviti kod pasa i pod uticajem unutrašnjih nadražaja. Na primer: kod prepunjenosti mokraćne bešike u psa, mogu iščeznuti svi refleksi kretanja koji nemaju veze sa nervnim centrom za mokrenje. Iz ovoga se vidi zašto je važno da se pre početka dresure pas prošeta. Spoljašnjem kočenju nisu podložne sve navike psa u istoj meri. Nedavno stvoreni uslovni refleksi koče se brže od dobro učvršćenih refleksa - trajnih navika. Dakle, što su refleksi kod psa bolje stvoreni i učvršćeni - to on manje obraća pažnju na postrane nadražaje. Iz ovoga proizilazi da sa psom treba raditi u odsustvu sporednih nadražaja a zatim ih treba navikavati i na taj način odstranjivati njihov kočeći uticaj. Podložnost uslovnih refleksa spoljašnjem kočenju zavisi takođe od kontakta dresera sa psom. Od toga sa kolikom jačinom i dejstvom na psa deluju nadražaji od postranih, onda ognjišta uzbuđenja koja nastaju pod uticajem dejstva zvučne komande i gesta dresera, koče ove postrane nadražaje. Pored toga, dreser mora umeti i da se koristi i kočećim uticajem komande "ne", koja se daje kada se kod psa pojavljuje nepoželjno dejstvo. Ovo kasnije za njega postaje uslovno kočenje. Ovu komandu ne treba upotrebljavati samo pri pojavi pasivno odbrambenih refleksa. Isto dejstvo ima i nadražaj koji se javlja ponavljanjem komande odsečnim tonom. U sredstva kojima se upravlja ponašanjem psa u različitim okolnostima spada i mehaničko dejstvo.