Vezbe Poslusnosti

Osnovna zapažanja o dresuri pasa

Tehnika izgradnje navika opšte dresure..  

Vežbe poslušnosti.

Osnovna zapažanja o dresuri pasa

Dresura pasa je složen posao i teško je postati dobar dreser. Dreser mora da poznaje psihologiju psa, da bude veoma strpljiv u radu i da poseduje veliki smisao za posmatranje.

Najvažnije mesto u dresuri zauzima postupak sa mladim psom. Mlad pas se može uporediti sa detetom, koje ima određene kvalitete i mane. Sa psom treba postupati oštro ali u isto vreme i blago. Ova dva stava na prvi pogled izgledaju kontradiktorno ali su ipak savršeno moguća. Nepravilnim postupkom može se dobar pas zaplašiti, tako da kasnije ne prihvata određene radnje iz dresure, a koje su u direknoj vezi sa radnjom koju je psa radio u vreme kad je nepravilnim postupkom sprečen u tome.

Dresura pasa obuhvata dva perioda: Preddresura i dresura. Preddresura počinje u 6. mesecu, mada može početi i ranije. U ovom periodu pas treba da savlada osnovne vežbe poslušnosti kao: "kretanje pored", "sedenje pored", "stajanje pored"...

Ne treba početi sa dresurom u pravom smislu reči pre nego što pas navrši 12-14 meseci to jest dok dok ne bude mogao shvatiti i izvršiti ono što se od njega traži.

Pri izvođenju vežbi sa psom, treba primenjivati izvesne zahvate, koji se u suštini baziraju na strpljenju dresera. U radu je potrebno vladati sobom i nikada ne gubiti nadu u uspeh, jer psi u početku obuke imaju različit napredak, a tokom dresure pas će, uglavnom, biti dresiran onoliko koliko je dreser radio sa njim, jer dresura se sastoji u razvijanju osobina koje kod psa već postoje.

Zahteve psu treba izdavati strogo i što je moguće kraće, ali ne vikati i plašiti psa, da ne bi stekao utisak da se kažnjava. Drugi princip dresure je da se ne prelazi na novu vežbu dok prethodna nije dobro savladana.

Mladog psa treba što više šetati kako bi upoznao predmete sa kojima će se kasnije sresti. Na prve šetnje psa treba voditi na povodniku. Najvažnija stvar prilikom dresure je da dreser mora znati kakva je kod psa vizija stvari.

Tehnika izgradnje navika opšte dresure

Navikavanje psa na ime;   Navikavanje psa na dresera;   Navikavanje psa na okovratnik, povodnik i korpu;   Slobodno kretanje psa;

Navikavanje psa na ime

Navikavanje psa na ime obično se počinje još iz ranijeg vremena - dok je štene. Pri pristupanju dresuri odraslog psa, neophodno ga je naučiti da se odaziva na ime koje izgovara glas (do tada) nepoznatog čoveka to jest dresera.

Ime psa - zvučni nadražaj - treba da bude kratko i lako za izgovor. Navikavanje psa na ime moguće je na nekoliko načina (izgovaranjem imena uoči hranjenja, igre i slično). Dreser koristi momenat dolaska psa, ponavlja njegovo ime (daje mu hranu, miluje psa...). Kasnije, ime psa uvek izgovara pre komande "ovamo". U prvim danima vežbanja, dreser postiže da pas dolazi samo prilikom davanja hrane, dok kasnije on mora da dolazi pri pozivu na ime i zahtev "ovamo". Ukoliko svaki put pri pozivu ponavljamo ime psa, on se navikava na to ime i odaziva se na njega.

Navikavanje psa na dresera

Dreser prva dva dana ne treba s psom da izvode nikakve vežbe. Potrebno je da se najpre međusobno "upoznaju i sprijatelje". U slobodnom kretanju i igranju pas treba da se navikne na svoga dresera, koga on smatra svojim gospodarem. Radi toga, dreser će psa umiljato zvati njegovim imenom, što češće ga milovati, trčati s njim i igrati se. Za ovo vrerne dreser potpuno preuzima negu i hrani psa. Preko prijateljskih postupaka, dreser treba da stekne poverenje psa. Pas treba da privikne da mu je dreser prijatelj i da mu je potreban. Ovo vreme dreser treba da iskoristi za upoznavanje naravi psa, kako bi mogao, prema potrebi podesiti svoj stav prema njemu.

Navikavanje psa na okovratnik, povodnik i korpu

Navikavanje psa na okovratnik, povodnik i korpu, izvodi se pre svega, za vreme igre i šetnje psa. Dreser ponese sa sobom okovratnik sa korpom i povodnikom, prilazi kućici psa, poziva ga po imenu, miluje i jednovremeno oprezno stavlja psu okovratnik i brzo psa izvodi u šetnju - na igru. Zanesen igrom, pas će zaboraviti da je na njemu okovratnik. Za vreme šetnje, dreser nekoliko puta stavlja i skida okovratnik.

Kada pas sasvim navikne na okovratnik i povodnik i ne pokušava da ga skine, dreser postepeno počinje da ga drži za kraj povodnika i privikava ga da ide uporedo. Pas već za 1-2 dana navikne na okovratnik i povodnik, te se prema ovoj opremi odnosi indiferentno.

Po završenoj šetnji, odnosno vežbanju, okovratnik treba skinuti, inače brzo otpada dlaka sa vrata psa.

Pri stavljanju korpe psu, dreser treba da bude uvežban da brzo stavlja korpu. Najbolje je psa na nju navikavati za vreme šetnje ili čišćenja.

Tehnika rada je sledeća: dreser klekne na levo koleno, levom rukom hvata povodnik blizu okovratnika, desnom rukom polako stavlja korpu i zakopčava je. Ukoliko pas pokušava da skine korpu sa glave, što se najčešće dešava, dreser putem igre odvraća psa od toga. Ako se pas prekomerno uzbuđuje i na svaki način pokušava da skine korpu, dreser oštrim tonom izgovara zahtev "ne", čineći pri tome jak trzaj povodnikom. Dešava se da pojedini ljuti psi za vreme skidanja korpe, hoće da nasrnu na dresera. U tom slučaju neophodno je primeniti oštar okovratnik, a psa koji se pri tome mirno ponaša treba pohvaljivati.

Da se pas ne bi plašio korpe, ponekad se praktikuje hranjenje psa neposredno iza stavljanja korpe, što donekle ubrzava navikavanje psa na korpu.

Za navikavanje psa na korpu postepeno se povećava vreme držanja korpe od 5 minuta do 2 časa i više.

Slobodno kretanje psa

Pored osnovnih navika opšte dresure – vežbi poslušnosti, stvara se i takozvana. navika "slobodnog kretanja psa". Ova navika je namenjena smanjenju naprezanja psa, izazvanog vežbanjima. Uslovni nadražaj će pri njoj biti "šetaj" a bezuslovni sama težnja za slobodom.

Tehnika stvaranja navike: Za vreme odmora od vežbanja, dreser držeći psa na dugom povodniku oko sebe jednovremeno sa zahtevom "šetaj" i gestom - pokazivanjem desne ruke napred, šalje psa u šetnju.

Zavisno od okoline u kojoj se izvodi vežbanje, kretanje psa za vreme šetnje može biti ograničeno dužinom povodnika do 10 metara.

U početku, kada se prvi put izvodi ova radnja, pas bez naročite želje odlazi od svog vlasnika - dresera, no kasnije pri obavljanju ovog vežbanja na zahtev "šetaj" i gest, pas brzo reaguje, rado odlazi od dresera i samostalno trči i igra se.

Uslovni refleks na zahtev "šetaj" lako se stvara kod psa kroz igru. Koristi se i momenat skidanja povodnika za vreme igre uz jednovremenu zahtev "šetaj" i odgovarajući gest. Davanje psu slobodnog kretanja ne preporučuje se za vreme njegovog privikavanja kretanja uz nogu. Pri stvaranju ove navike, pas se više nego ikad nalazi u napregnutom stanju.

Ukoliko pas nerado odlazi od vlasnika - dresera, onda je dužan i sam izvoditi žive pokrete igrajući se sa njim, povlačeći ga za sobom i izgovarajući zahtev "šetaj". S vremenom pas počinje tačno razgraničavati stanje odmora i rada i vrlo živo ispoljava odgovarajuću reakciju na zahtev "šetaj", to jest teži slobodi.  

Vežbe poslušnosti  

Vežbe poslušnosti su mehanički naučeni stavovi i postupci pasa koji podrazumevaju njihovo pravilno postupanje i kretanje prilikom izvođenja dresure koje pas kasnije izvršava na čovekov zshtev. Vežbe poslušnosti prema načinu izvođenja, a i samog toka dresure dele se na:

a) Vežbe poslušnosti koje se izvode kada je pas pored lica koje radi sa njim:

— kretanje pored sa i bez povodnika,

— kretanje pored sa okretanje na desno sa i bez povodnika,

— kretanje pored sa okretanje na levo sa i bez povodnika,

— kretanje pored sa okretanje na levo krug sa i bez povodnika,

— sedenje pored sa i bez povodnika,

— stajanje pored sa i bez povodnika

b) Vežbe poslušnosti kaje se izvode kada je pas na odstojanju od lica koje radi sa njim:

— sedenje na zahtev – "sedi",

— ležanje na zahtev –"lezi" ili "mesto",

— stajanje na zahtev – "stoj",

— dolazak na na zahtev (poziv) – "ovamo",

— puzanje na zahtev – "puzi",

— kretanje ispred na zahtev – "idi"

c) Ostale poslušnosti:

— aportiranje (donošenje određenih predmeta),

— savlađivanje prepreka,

— međusobna trpeljivost pasa,

— traženje i pronalaženje izgubljenog predmeta,

— kontrolisano nepoverenje prema stranim osobama,

— otklon hrane,

— lajanje po zahtevu.

Pri dresuri kao i u praktičnoj primeni pasa, uzajamni rad dresera i psa čine celinu i ne mogu se odvajati jedan od drugog. Odmerena upornost dresera i disciplina psa čine osnov za uspešnu dresuru i kasniju poslušnost pasa.

Odmerena upornost zahteva od dresera da tačno i na vreme, a uz to sa puno unošenja u svaku vežbu, izvodi sve predviđene radnje. Ona obavezuje dresera da od pasa zahteva bezuslovno izvršavanje svih zahteva, pri čemu mora biti uporan i neumoljiv, ali pravičan. Dreser, u slučaju potrebe, upornim ponavljanjem vežbi, mora da prisili psa na tačno izvršavanje predviđenih radnji. Svaka površnost u radu sa psom štetna je i ne sme se ni u kom slučaju dozvoliti.

Disciplina psa je osnovica na koju se nadograđuje sva njegova dresura, a ona je i jedan od osnovnih činilaca u poslušnosti psa. Savladavanjem ciklusa vežbi poslušnosti, pas se dovodi u potpunu pokornost svom dreseru, koja ima jednu od najznačajnih uloga u celoknpnoj problematici dresure pasa.

Vežbe poslušnosti, zahtevaju osnovnu i temeljnu dresuru pasa. Savladanost tih vežbi je preduslov za dalju dresuru pasa. Zato ovom delu dresure psu treba pokloniti posebnu pažnju. U njenom sprovođenju neposredno je obezbediti postupnost, pridržavajući se redosleda kao osnovnog pravila – da se ne prelazi na sledeću radnju, dok dreser ne bude siguran da je potpuno savladana prethodna radnja. Pas mora vežbe poslušnosti uvežbavati do automatizma, a zahteva dresera izvršavati – do „slepe pokornosti". Ovo se, pored upornosti u dresuri, postiže i pravilnim postupcima prema psu od strane dresera. To potvrđuje da je osnovni period dresure izrazito kompleksan, pošto se kroz njega oformljuje potpuno razumevanje između dresera i psa. U tom periodu pas se privikne na dresera, između njih se usklade odnosi i razvije međusobno poverenje. Tada dreser treba da stekne sva saznanja o psu, koje su predispozicije psa i za izvršavanje kojih radnji će se pas moći izdresirati potpuno. Bez takvih saznanja neće biti rezultata u dresuri.

Pošto postoji stalna potreba za dobrim vežbama poslušnosti, nakon prelaska na dresuru po specijalnostima, neophodno je redovno ponavljati ceo ciklus vežbi poslušnosti, dajući pri tome prednost onim vežbama koje su slabije savladane. Za ovo se mora obezbediti vreme kako u toku dresure, tako i kasnije kod vlasnika psa.

Hodanje psa pored dresera na povodniku i bez njega   (zahtev "k-nozi" ili "pored")

Navikavanje psa na hodanje pored dresera, izvodi se na principu kočenja urođenih instinkta slobode i stvara se kod psa na zvučni nadražaj-zahtev "k-nozi" ili "pored" refleks poslušnog pokoravanja volji dresera. Ovim se postiže da pas poslušno ide uz levu nogu dresera.

Na ovaj način, u procesu dresure dobija se stanje pri kome će uslovni zahtev "k-nozi" ili "pored", dejstvovati jače od prirodnog instinkta. Uslovni refleks na zahtev "k-nozi" ili "pored", ponekad se kod pojedinih psa stvara vrlo brzo, no to još uvek nije sve, jer imati naviku ne znači i poslušno je izvršiti. Ponekad je potrebno, u periodu stvaranja navike, pribeći oštrijim merama (jači trzaj povodnikom) da bi se dobila sigurnost. Ipak, pri upotrebi sile, uvek treba imati u vidu tip viših nervnih delatnosti psa, to jest njegov karakter. Sa primenom prinude, pas vrlo brzo i dobro stiče naviku zato što svaki odlazak od noge dresera u stranu (zaostajanje, istrčavanje), povlači za sobom kaznu - trzaj povodnikom.

U procesu dresure kod psa se stvaraju uslovni refleksi na intonaciju glasa. Ukoliko dreser pri svakom trzaju povodnika izriče zahtev "k-nozi" ili "pored" strogim tonom, a pri hodu psa uz nogu miluje i govori "bravo" ili mu daje hranu, to će usloviti da nakon izvesnog vremena on ovu reakciju daje i na zvučnu zahtev. Sam oštri zahtev bez trzaja povodnika, postaje za psa signal da sledi trzaj povodnika ukoliko on ne ide tačno uz nogu dresera. Ubuduće pas će poslušno ići uz nogu dresera na zahtev "k-nozi" ili "pored" bez trzaja povodnika. Dresura za stvaranje ove navike treba izvoditi u uslovima odnosno u prostoru, sa što mane mogućnosti za pojavu nadražaja koji skreću pažnju psa.

Tehnika stvaranja navike: Pas se uzima za kraj povodnika, koji se nalazi u levoj ruci dresera, blizu okovratnika. U pripremi, opremljen okovratnikom za zatezanje i kratkim povodnikom, pas se postavlja pord leve noge dresera. Dužina povodnika treba da je tolika da obezbeđuje izvođenje uticaja (trzaja), što znači da slobodni deo povodnika ne sme da bude ni prekratak ni predugačak. Pravilna je dužina slobodnog dela povodnika onolika kolika je širina ramena dresera ili koliko se zahvati rukama normalno spuštenim niz telo. Slobodni deo povodnika od leve ruke do okovratnika mora da bude toliki da pokretna karika okovratnika slobodno visi u blagom luku u odnosu na zamišljenu liniju okovratnik — leva ruka dresera.

Dreser treba da sastavi jagodice palca, kažiprsta, i srednjeg prsta leve ruke i na taj način obezbeđuje da povodnik klizi kroz polu sastavljenu šaku. Desni kraj povodnika treba da uhvati desnom rukom. Obe šake treba da budu okrenute prema zemlji, sa palčevima okrenutim jedan ka drugom, a preostali deo povodnika polazi od kažiprsta i palca stisnute desne šake prema levoj ruci.

Trzaj povodnika uvek se izvodi tako što se leva ruka malo pomeri niz povodnik (ka vratu psa) stisne se povodnik i sa obe ruke trgne se u desno, u momentu kada, u toku kretanja, leva noga padne na zemlju. Ukoliko bi trzaj bio izveden pod desnom nogom, pas bi bio privučen između nogu dresera, čime bi se promenio pravac kretanja. Izvođenjem trzaja na levu nogu, izbegava se i gaženje psa od strane dresera. Leva ruka treba da je opružena niz telo tako da povodnik pravilno klizi preko nje na ranije opisan način, čime se psom bolje upravlja.

Čujni znak (zahtev) za ovu radnju je – "k-nozi" ili "pored", On se izgovara kratko i oštro, istovremeno kad se izvodi uticajna radnja. U trenutku kada stopalo leve noge padne na tle, pas istovremeno čuje zahtev i oseti trzaj povodnika.

Izabravši pravac, dreser se kratkim koracima počinje kretati napred, pružajući mogućnost psu da ode u stranu ili istrči. Pas mora uvek veselo da prati dresera, i to sa leve strane, tako da prsa psa budu poravnata sa levim kolenom dresera Pas mora da prati dresera, bez obzira na brzinu i pravac kretanja i na to da li je na povodniku ili se kreće slobodno. Ukoliko pas istrčava, dreser posle oštre komande "k-nozi" ili "pored", levom rukom čini trzaj unazad, primoravajući psa da zauzme pravilan položaj uz nogu. Kad pas zauzme pravilan položaj, dreser levom rukom tapše psa po levoj plećci i govori: "bravo" i "k-nozi" ili "pored".

U slučaju odvajanja psa u stranu, čini se takođe trzaj uz zahtev. Kada pas zaostaje, treba ustanoviti uzrok zaostajanja te, ukoliko je uzrok tome plašljivost, treba osloboditi psa putem igre da se slobodno kreće. Ako pas ispoljava tvrdoglavost, preporučuje se primena sile (oštar okovratnik). Da li je čvrst izgrađeni refleks na zahtev "k-nozi" ili "pored", ubediće se dreser na taj način što će, kad uhvati momenat da pas ide u stranu, napred ili nazad, izdati zahtev bez trzaja povodnika i, ukoliko se pas samo po zahtevu vraća i zauzima potreban položaj, znači da je usvojio ovu naviku. Pri otkazivanju izvršenja, ponavlja se zahtev oštrim tonom uz trzaj povodnika. Pošto pas navikne da prati dresera (pored leve noge) u određenom pravcu, nakon pređena dva do tri koraka, znači odmah u početku kretanja, ako je pas stalno iz levu dreserovu nogu, mora da usledi pohvala od strane dresera. Ona se izvodi na taj način što se psu veselim i otegnutim glaskom izgovaraju reči: "bravo" uz istovremeno tapšanje, otvorenim dlanom leve ruke, po levoj plećci psa. Ovo se izvodi na taj način, što se dreser telom malo pogne, desnom rukom uhvati povodnik na sredini dužine (pola širine ramena), i spusti ga iz leve ruke, kako bi se ista oslobodila za pohvaljivanje. Zatim se povodnik ponovo uzima u raniji položaj i nastavlja kretanje. Prilikom pohvaljivanja psa, brzina kretanja mora ostati nepromenjena.

U toku dalje dresure, hodanje uz nogu se dalje usavršava i učvršćuje. Ukoliko je ovo u početku vežbano samo u pravcu, kasnije se izvodi uz krivudanje sve dok se ova radnja u svim okolnostima ne izvršava poslušno i tačno. Kada je stvorena navika da pas ide uz nogu sa povodnikom, onda se prelazi na hodanje psa uz nogu bez povodnika, što predstavlja složeniju naviku. To se radi postepeno - dreser ide sa psom, pažljivo i neprimetno mu pušta povodnik na zemlju. To čini da pas ne dobije utisak potpune slobode kao što bi to bilo u slučaju da skinemo povodnik sa okovratnikom. U slučaju da pokuša bežati napred ili u stranu, moguće je vratiti ga na svoje mesto ako mu nagazimo povodnik. Mogućnost da se pređe na hodanje psa uz nogu bez povodnika, pruža se tek onda kad pas pravilno i dugo ide uz nogu dresera i ukoliko tačno izvršava zahtev "k-nozi" ili "pored" i ukoliko je stvoren čvrst uslovni refleks na rad sa povodnikom.

Ipak, treba povremeno ovu radnju obavljati sa povodnikom. U toku vremena povećava se količina i jačina spoljnih nadražaja. Pri pokušaju psa da na njih reaguje, ponovo sledi zahtev uz trzaj povodnika, čime se koči urođeni instinkt za slobodom.

Potrebno je da se pas privikava na rad u stvarnim uslovima i ide dugo uz nogu dresera. U toku rada sa psom, treba mu davati da u zubima nosi aportivni predmet, u prekidu radnje treba zahtevati od psa da sedne uz nogu, što vodi usavršavanju navika.

U retkim slučajevima, kad se radi izrazito o tvrdoglavom psu, koji se na opisane načine nisu mogli odviknuti nepravilnog kretanja, treba primeniti poslednju i najdrastičniju meru koja će psa sigurno prisiliti da ide normalno uz dresera. Ta mera se sastoji u tome što sa psom treba krenuti u pravcu neke bandere, drveta ili sličnog predmeta. Pas misli da će ga dreser slediti i za njim preći sa leve strane bandere. Međutim, kada priđu banderi, dreser iznenada treba da skrene pola koraka u desno, a pas sam nastavlja kretanje levo od bandere. U ovom slučaju povodnik naglo zapne za banderu. U istom trenutku treba da usledi oštra zahtev — "k-nozi" ili "pored". Pas će istovremeno osetiti bol od udara o banderu što će na njega neprijatno delovati, te će u buduće sa većom pažnjom prati svoga dresera. Pri prvom pokušaju sigurno nećemo postići konačni cilj. Zato ovakav uticaj na psa moramo ponoviti. Međutim, kod ponavljanja ovakvih vežbi moramo obavezno menjati objekte (prvi put treba kretati ka banderi, drugi ka nekom stubu, zatim prema drvetu i slično), jer bi kretanje uvek u pravcu istog predmeta skrenulo psu pažnju na opasnost koju je ranije doživeo na tom mestu, pa bi se unapred pripremio da je izbegne.

Povremeno psa treba navikavati na kretanje između mnogo prolaznika (u gužvi), uvek zahtevajući da se pravilno kreće, uz levu nogu dresera.

Veoma je važno pravilno i blagovremeno otkloniti greške psa u kretanju. Ako ovo ne bi smo učinili, vučenje psa izazvalo bi zamaranje i dresera i psa.

U toku dresure kretanja pas najčešće pokazuje želju da njuška po tragovima i da obraća pažnju na spoljne uticaje. U početnoj fazi dresure pogrešno je sprečavati ga u ovome. Naprotiv, treba kao da nismo. ništa primetili preći preko toga. Tek kada pas dobro uvežba tehniku kretanja potrebno je u kritičnom momentu uticati na njega trzanjem povodnika prema sebi uz istovremeno oštro izgovaranje zahteva — "FUJ". Psa treba odvikavati da obraća pažnju na spoljne objekte, kao što su pojedine domaće životinje, vozila i slično. Međutim, njemu se nikako ne sme sprečavati želja za reagovanjem na uočene promene u svojoj okolini. Jer, urođena osobina je psa da lako uočava promene u okolini, pogotovu one koje su najčešće vezane za opasnost po njega.

Kretanje psa pored sa okretanje na desno sa i bez povodnika

Ova vežba vrši se pod istim uticajem i zahtevom kao i za kretanje pravo. Kada dreser hoće da promeni pravac kretanja u desno, to treba da čini pod uglom od 90°, uz istovremeni trzaj povodnika i oštro izgovorenu zahtev — "k-nozi" ili "pored", Neophodno je da se okret uvek izvrši pod pravim uglom, od 90°, i to oštro, a ne u blagom polukružnotn oktetu.

Po izvršenom okretu iz pokreta, bez zastanka produžiti kretanje. Ukoliko je pas došao pored leve noge dresera, odmah mora da usledi pohvala. Promenu pravca kretanja ne treba vršiti često, već preći 20 do 30 koraka, pa tek onda promeniti pravac kretanja. Ako bi smo ovu promenu vršili češće, pas bi se, dok dobro ne uvežba ovu radnju, zbunio uzastopnim zahtevma i uticajima. Međutim, pse koji vole u toku kretanja da zaostaju za dreserom, treba češće okretati na desno.

Kada posle dužeg vežbanja na zahtev pas uvek posluša, može se slobodno voditi bez povodnika i tako vršiti okrete. No, još uvek treba primenjivati zahtev i podražaj, koji se ogleda u tome što onaj koji vrši obučavanje dlanom leve ruke udara (tapša) sebe po levoj butini. Postepena, pošto pas još više napreduje u savlađivanju ove discipline, prelazimo na još tiše izgovaranje zahteva, dok je na kraju ne saopštavamo šapatom ili izražavamo samo vidnim znakom, koji se izvodi na taj način što levu ruku odmaknemo za jedan pedalj od svoje butine pa je sa otvorenim dlanom opet brzo spustimo na butinu.

Okret na desno, može se vršiti i u mestu, to jest iz stava mirovanja. Najpre dreser izvrši pravilan okret na desno u mestu. To isto mora da učini i pas, na taj način što se okrene za dreserem, s njegove leve strane, i zaustavlja se pored dreserove leve noge. U početku, dok pas još ne zna druge radnje, ovo izvodi u stojećem stavu. Kasnije, kada nauči radnju "sedi", pri promeni pravca iz mesta, mora najpre da ustane, izvrši okret i ponovo zauzme sedeći stav sa leve strane dresera. Važno je da pas uvek bude tačno pored leve noge dresera i da mu telo bude paralelno sa telom dresera – u pravcu njegovog pogleda.

Koso držanje tela psa (levo ili desno od pravca u kome je okrenut dreser) treba ispraviti. Ispravljanje se vrši na taj način što dreser desnim dlanom drži psa za prsa, kako bi mu ostao pored leve noge, dok levom popravlja pravac tela i pogleda. Istovremeno sa ovim uticajima rukama, oštro i glasno izgovara zahtev – "popravi se".

Ne treba prelaziti na sledeće vežbe dok pas dobro ne uvežba ovu radnju, jer će se u protivnom kod njega stvoriti zbrka, a time se otežava savlađivanje ostalih vežbi.

Kretanje psa pored sa okretanje na levo sa i bez povodnika

Okretanje psa na levo izvodi se tako što dreser levom rukom stisne povodnik i malo ga povuče ka unazad, da bi usporio kretanje psa, a za to vreme oslanjajući se prstima leve noge na tlo podiže petu, savija koleno (kao da hoće da čučne) i zaokreće nogu u levo. Istovremeno se i gornji deo tela dresera spušta malo pognuto napred, nešto niže prema levom kolenu, dodirujući kolenom desnu plećku ili grudni koš psa, čime se pas podstiče na promenu pravca kretanja. Tom prilikom dreser zahteva psu – "k-nozi" ili "pored". Zahtev se izgovara u momentu kada stopalo desne noge dresera padne na zemlju, neposredno pre zaokretanja u levo. Kod okreta na levo manje se vrši uticaj povodnikom, jer ga zamenjuje uticaj kolenom leve noge dresera. Ova radnja se izvodi u pokretu i bez ikakvog zadržavanja.

Pošto je učinjen okret odmah se produžuje kretanje u željenom pravcu. Čim pas dođe uz levu dreserovu nogu, treba ga pohvaliti. Ukoliko pas ne dođe blagovremeno i pravilro uz levu dreserovu nogu, treba pnovo izvesti trzaj povodnikom uz istovremeno oštro izgovorenu zahtev – "k-nozi" ili "pored".

Pri okretanju pas ne sme da primeti nikakve pripreme dresera, već radnje treba da budu izvedene iznenadno i povezano sa odgovarajućim uticajima.

Kada pas, u toku kretanja pravo i pri okretanju na desno i na levo, ide pravilno uz nogu, može se pustiti da se kreće slobodno, bez uticajnih rad­nji. Ukoliko se primeti da se počinje udaljavati, tre­ba ga opet vratiti na povpdnik i primeniti kompletne uticajne radnje, kako bi ponovo išao pravilno uz levu nogu dresera.

Ako pas, često ide ispred dresera, u cilju privikavanja da se kreće na propisanom ravnanju pored dreserove leve noge, treba ga češće okretati na levo kako bi osetio uticaj levog kolena dresera i neprijatnost kao posledicu svog nepravilnog kretanja. Ako pas zastaje, češće vršiti, okret na desno, kako je objašnjeno.

Okretanje na levo krug pri vođenju psa pravo

Kod okretajna sa psom na levo krug, dreser desnom rukom u desno vršimo trzaj povodnika i istovremeno izgovara zahtev – "k-nozi" ili "pored". Zahtev se poklapa sa padom stopala desne noge na tle. Dreser se toga momenta okreće psu, povodnik povlači desnom rukom iza svojih leđa i prebacuje ga u levu ruku (tačno iza leđa), nastavljajući okret, držeći povodnik u levu ruku vraća ruke ispred kad izvrši potpuno okretanje na levo krug, desnom rukom iz leve uzima povodnik, dok levom obrazuje ranije opisanu alku Tako dreser dolazi u položaj da su opet obe ruke napred, a pas je zaokrenuo iza leđa dresera i došao ponovo pored njegove leve noge.

Po izvršenom okretanju, bez zastajkivanja, produžava kretanje u određenom pravcu, a čim pas dođe pored dreserove leve noge on ga pohvaljuje Prilikom prebacivanja povodnika iz desne u levu ruku treba paziti da se on uvek uhvati sa gornje strane i da se ne obavija oko pristi desne ruke.

Prilikom okretanja na levo krug sa psom bez povodnika, radnja se izvodi isto kao i s njim, s razlikom što mesto trzaja povodnikom, desnom rukom se zamahuje, što je vidni znak za obilaženje psa, a levom rukom dreser se udari po svojoj levoj butini, Ne sme se dozvoliti da pas ne zaobilazi već da „preseče“ put ispred dresera. Ovo bi bila nedisciplina psa koja, ako od nje ne odvikne, može preći u samovoljnu naviku. Takođe se ne sme dozvoliti psu da više puta zaobilazi oko dresera. Ukoliko pas odjednom ne izvrši radnju pravilno, treba ga pomoću povodnika odmah ispraviti uz odgovarajuće uticaje, kako je ranije objašnjeno.

Na kraju treba istaći, da se ove tri radnje (okret na desno, na levo i na levo krug), sem u kretanju, mogu izvesti i u mestu. Razlika je u tome što dreser i pas vrše okret u mestu bez nastavka kretanja. Uticajne radnje i mesto psa, u odnosu na dresera, isti su kao i kod okretanja u kretanju.

Izvođenje radnje na zahtev – "sedi"

Obučen pas mora uvek, kada njegov dreser stoji da pravilno sedi sa njegove leve strane i to tako da su mu grudi poravnate sa kolenima dresera, a telo paralelno s pravcem u kome je dreser okrenut. Izuzetak je kad se od psa zahteva da dođe sa odstojanja kod dresera, tada pas, uglavnom, treba da sedne ispred dresera, a zatim za zahtev "k-nozi" da obiđe dresera sa desne strane – iza leđa – i da dođe pored leve dreserove noge i tu sede.

 Pas mora takođe da zauzme sedeći stav za vreme kraćeg odmora i zastanaka u toku kretanja, po prilasku dresera kad ga ovaj pozove i u svim drugim prilikama kad mu priđe. Sedeći položaj predstavlja osnovu za izvođenje svih ostalih vežbi. Postoji više metoda obuke da pas pravilno zauzme sedeći stav i sve su dobre onoliko koliko se pas prilagodi njima:

1. Privikavanjem mladih pasa u fazi preddresure da, posle igre u vreme pohvaljivanja ili u vreme dok mu se daje hrana iz ruke, sedne pored dresera, u koji položaj ga dreser lagano, bez većeg uticaja dovodi. Tom prilikom mu daje hranu držeći je neposredno iznad prednjeg dela glave koju pas uzdiže i istovremeno uz blagi uticaj dresera seda. U ovom položaju pas se zadržava pohvaljivanjem tako što se jednom rukom češka po vratu do ispod vilice i zadržava mu se glava blago izdignuta, a drugom rukom se vrši milovanje od vrata preko leđa ka sapima, čime se psu blagom metodom onemogućava da ustane.

2. U toku kretanja pored na povodniku dreser se naglo zaustavi i izdaje kratko zahtev „sedi“. Istovremeno snažno pritiska rukom sapi psa i tako postiže željeni položaj. Potrebno je u početku da pas ostane u sedećem položaju 1–2 minuta, a kasnije se vreme može postepeno produžavati. Kroz nekoliko dana i ponavljanja te vežbe, treba postići da pas ostane u sedećem položaju sve dok se ne izda drugo naređenje.

3. Iz kretanja psa pored na povodniku koji u isto vreme služi kao okovratni kaiš. Potezanjem povodnika prema gore dolazi do stezanja vrata psa dok se drugom rukom pritiskaju sapi psa i zahteva „sedi“.

Primenom nekog od načina, moguće je obučiti psa da pravilno zauzme sedeći stav i da ga ne menja bez novog zahteve. Premda se ne odobravaju grubosti u radu sa psom, ima slučajeva kada treba primeniti kaznu, lakši udar po sapima, ali tačno u trenutku kada pas napravi grešku. Nikada ne treba psa kažnjavati zbog sitnica već samo onda kada to stvarno zasluži.

Ova navika treba da bude takva da pas, na prvi zahtev dresera, poslušno zauzme sedeći stav. Za stvaranje uslovnog refleksa kod psa na zahtev "sedi" potrebno je povezati momenat sedenja sa uslovnim signalom - zahtevom „sedi“, koji dreser primenjuje kao uslovni nadražaj.

Često se preporučuje da se ova navika stvara bez prinude, samo pomoću hrane. Ovaj način se ne isključuje, uz napomenu da navikavanje psa bez prinude zahteva više vremena i ponekad je nemoguće postići potpunu poslušnost u izvršavanju. Preporučiv je oprobani način dresure sa primenom bezuslovnog nadražaja – manje prinude. To su zatezanje povodnika i pritisak ruke na sapi. Tehnika stvaranja navike je:

Pas se nalazi na kratkom povodniku sa leve strane, dreser načini poluokret na levo i desnom rukom na kratko prima povodnik dok levom rukom pritiška na sapi psa, pri čemu izgovara zahtev „sedi“ i pritiskom na sapi natera psa da zauzme sedeći stav. Jednovremeno sa tim ispravlja psa i pušta ga da se namesti.

Često se dešava da u početku dresure, pas pokušava da se suprotstavi zauzimanju sedećeg položaja. Da bi se to sprečilo, dreser levom rukom drži povodnik i zadržava ga u sedećem položaju.

Rezultat dejstva povodnika i pritiska na sapi psa je njegovo zadržavanje u potrebnom položaju sedenja posle čega ga dreser pohvaljuje. Pri pokušaju ustajanja, ponovo se izdaje zahtev "sedi" uz jaki pritisak na sapi. U to vreme, svako pravilno sedanje, ponovo se potkrepljuje pohvalom.

Zahtev "sedi" izdaje se svaki put pre pritiska levom rukom na sapi psa i dejstva povodnika. Zahtev se ponavlja nekoliko puta i pri samom sedanju, zavisno od ponašanja psa. Nakon što pas zauzme sedeći položaj, ruka se spušta niz telo. Neophodno je da gestovi budu jasni, razgovetni i istovetni. Samo pod tim uslovima, može se očekivati i tražiti od psa, brzo i poslušno ispunjavanje navike.

Stvaranje refleksa II reda, postiže se putem višekratnog sjedinjavanja gesta na zahtev "sedi" i potkrepljivanjem pohvalom pri sedanju.

U slučajevima kada pas otkazuje da ispunjava radnju na izdati gest, potrebno ga je ponavljati zajedno sa zvučnom zahtevom a ako je potrebno, koriste se i bezuslovni nadražaji - pritisak na sapi psa.

Za vreme dresure često se dešava da pas iskrivi sapi na sedanju. U tim slučajevima, potrebno je uvek popraviti položaj tela psa i svaki put za pravilno sedanje, potrebno je psa pohvaliti.

Kada pas savlada ovu sedenje pored leve dreserove noge, prelazi se na vežbu – somostalno sedenje psa od kojega se dreser udaljuje.

Dreser napušta psa i istovremeno izgovara zahtev – "sedi". To za psa znači da i dalje mora ostati u sedećem stavu na istom mestu. Dreser najpre staje jedan korak ispred psa i lagano hoda levo i desno od njega. Ako vidi da pas mirno sedi, može povodnik iz desne preuzeti u levu ruku i otpočeti da kruži oko psa, pri čemu treba blagim i otegnutim glasom da izgovara zahtev — "S-e-e-e-d-i-i“. Treba da napravi vidnu razliku između oštrog zahteva "sedi", koja se izdaje kad pas treba naglo da sedne. U ovom slučaju, čujni znak treba da deluje umirujuće.

Istovremeno sa ovako blago izgovorenom kamandom primenjuje se vidni znak za stav "sedi", koji se izvodi na taj način, što dreser desnu ruku, sa otvorenim dlanom - okrenutim prema tlu usmerava u pravcu psa pod uglom od 45 stepeni ispred svoje desne noge. Ako bi pas pokušao da ustane sa mesta, treba odmah desnom rukom prihvatiti povodnik i izvršiti ranije opisani uticaj. U ovom slučaju zahteva i uticaj rukom i povodnikom moraju biti oštriji nego u ranijoj fazi dresure. Pas iz ovoga mora da shvati da se zbog njegovog postupka preduzimaju oštrije mere.

Ako pas napusti mesto ili se okrene u drugom pravcu, odmah ga bezuslovno vratiti na staro mesto, odnosno okrenuti ga u prvobitnom pravcu uz pojačani uticaj i oštriju zahtev.

Kada se pas nakon nekoliko vežbi smiri, dreser može da se od njega odmakne ali mu je licem okrenut. Tada naizmenično diže i spušta levu i desnu nogu iznad glave psa, uz umiljato izgovaranje zahteva — „S-e-e-e-d-i-i-i“. Zatim može psa da prekoračuje. Ove se vežbe rade u cilju navikavanja psa na ovu disciplinu. Kada pas na ovakve spoljne uticaje pravilno i mirno sedi, treba ga pohvaliti.

Kada dreser hoće da se udalji od psa, sa mesta na kome je stajao prilikom izvođenja prethodne radnje. Najpre obavezno mora da se vrati psu, stane psu sa desne strane (da mu pas bude pored leve noge) i pohvali ga levom rukom. Ako pas sedi ispred dresera, onda prebacuje povodnik iz desne u levu ruku, pa onda potapša psa desnom rukom po levoj plećci i tek se onda udaljuje.

Dešava se da poneki pas hoće da legne ili se digne iz sedećeg stava. U ovom slučaju može se uspešno intervenisati kada dreser stoji ispred psa na jedan korak, pa tada desnom rukom trgne povodnik u visinu svoga desnog ramena, tako da karika okovratnika, potezom povodnika, udari psa po donjoj vilici. Tom prilikom istovremeno sledi zahtev — "sedi"

Izvođenje radnje — "stoj"

Čujni znak (zahtev) za ovu radnju je uzvik — "stoj". Vidni znak je otklon desne ruke u stranu sa okrenutim otvorenim dlanom prema psu, pri čemu je ruka od lakta do vrha ispruženih prsti paralelna sa tlom. Postupak uvežbavanja je sledeći: Dreser pošto izda zahtev "sedi" psu prelazi ispred psa držeđi povodnik u desnoj ruci. Desnom mogom iskorači poludesno, a levom rukom lagano povlači povodnik udesno čime povlaći psa prema napred i istovremeno izgovara zahtev "stoj". Istog trenutka kada pas ustane dreser otvorenim dlanom desne ruke kreće ka glavi psa što ga zadržava da ne pođe napred. Na ovakav postupak, pas se zaustavlja i dolazi u željeni stav.

Ima slučajeva da pas legne ili sedne, i pri ovoj vežbi, U ovom ga dreser mora odmah od početka sprečavati na taj način što ga levom rukom, nežno, vrhovima jagodica, dotiče ispod stomaka na preponastom delu, čime ga podseća da mora stajati. Pri tome blago izgovaramo zahtev — "stoj". Ako je pas nezainteresovan i uporno želi da sedne ili legne, u tom se mora sprečiti jačim uticajem, pa i podizanjem levom rukom na način kako je opisan prethodni uticaj, samo oštrije. U ovom slučaju nepravilno je na psa uticati povodnikom, jače ga povlačeći unapred, zato što bi ovo podstreklo psa na kretanje napred. Pas u svakom slučaju mora da ostane na mestu gde je zastao, a da pri tome ne napravi pomeranje napred, makar se dreser i dosta udaljio od njega.

U početku vežbanja iz ove discipline dreser staje neposredno ispred psa. Kasnije se sve više udaljuje i povećava rastojanje između psa i sebe. On nepre­stano osmatra psa, kako bi u svakom slučaju mogao oštrom zahtevom — "stoj" da ga zaustavi, ako pokuša da legne, sedne ili da se pomeri sa mesta.

Da bi psa „učvrstio“ u ovoj disciplini, dreser može primeniti razne uticaje. Na primer: držeći povodnik u levoj ruci, u krug obilazi oko psa, na odstojanju koje dozvoljava dužina povodnika, češće desnom rukom daje poznate uticajne znake i istovremeno izgovara:  „S-t-o-o-o-j“. Za sve ovo vreme pas mora ostati nepomičan na ranijem mestu. Kasnije se može preći i na okretanje oko psa na dužini dugačkog povodnika.

U ovoj radnji je najvažnije: psu nedozvoliti pomeranje sa mesta gde je prvi put zauzeo stojeći stav; ako se pokrene treba ga vratiti na mesto i pu­tem jednog od objašnjenih uticaja prisiliti da zauzme pravilan stav. Pri radu, ni kratki ni dugački povodnik se ne sme potezati, jer bi ovo pogrešno uticalo na psa, koji bi mogao shvatiti da treba da priđe dreseru....