Tipovi vise nervne delatnosti psa

13. TIPOVI VIŠE NERVNE DELATNOSTI PSA

Različiti psi nejednako podležu dresuri. Jedni psi brže usvajaju pojedine navike, drugi sporije, ali su kod njih čvršći već stvoreni sistemi refleksa. Susreću se takođe i takvi psi koji teško podležu dresuri i loše izvršavaju radnje. Dreser koji ima lošu teorijsku podlogu to objašnjava različitom psihičkom nadarenošću psa, te ih deli na pametne i glupe, vredne i lenje, dobroćudne i tvrdoglave. Ovakav način upoređivanja psa sa čovekom ne može sakriti različite propuste koji nastaju u toku dresure. Stvarno objašnjenje ove pojave prvi je dao I.P. Pavlov svojom teorijom o tipovima više nervne delatnosti.

Pavlov je svojim mnogobrojnim opitima dokazao da su razlike u ponašanju psa uslovljene pre svega određenim kombinacijama osnovnih osobina procesa uzbuđenja i kočenja. Ta svojstva su:

 1.Jačina osnovnih nervnih procesa (uzbuđenja i kočenja),

 2.Raznovrsnost tih procesa i

 3.Njihova pokretljivost.

 Na osnovu razlika u karakteru svojstava, prema Pavlovu, psi se u osnovi dele po tipovima njihovih viših nervnih delatnosti.

Pod jačinom nervnih procesa treba shvatiti napregnutost aktivnosti koju mogu izdržati nervne ćelije za vreme njihovog uzbuđenja ili kočenja. Kao izraz jačine procesa uzbuđenja jeste istrajnost tog procesa pri dejstvu na nervni sistem psa nadražaja veće jačine. To se može videti iz ponašanja psa u slučaju prenaprezanja njegovog nervnog sistema u procesu dresure ili praktičnog korišćenja psa. Kada kod psa kao rezultat dejstva jakog nadražaja (navikavanja na pucanj) lako dođe do graničnog kočenja, to znači da su slabi procesi uzbuđenja. Ako takvog psa teramo da više puta ponavlja jednu te istu radnju, biće potrebno veće naprezanje njegove nervne delatnosti i kod njega će se pojaviti granično kočenje, dolaziće do mlitavosti, bezvoljnog stanja i pas počinje otkazivati da izvrši određenu radnju - naviku. Da bi odredili jačinu procesa uzbuđenja, možemo se koristiti i postepenim povišenjem uzbuđenja pomoću hrane. Psa možemo hraniti 1-2 dana. Slabljenje pri tome uslovnih refleksa koji se učvršćuju ishranom - poslasticom, govori o slabosti procesa uzbuđivanja i obrnuto. Ako je proces uzbuđivanja dovoljno jak, uslovni refleksi će se javljati u punoj formi.

Jačinu kočećeg refleksa - procesa, takođe određujemo naprezanjem istoga. Naprezanje procesa kočenja najbolje se manifestuje pri različitim zadržavanjima. Psa sa slabim procesom kočenja teško je dresirati, jer se već stvoreno zadržavanje lako kida, ukoliko ga želimo duže zadržati u određenom položaju (sedenje, ležanje), nego što je on navikao.

Kod psa sa slabo razvijenim procesom kočenja, teško se stvaraju one navike koje zahtevaju visok nivo diferencirajućeg kočenja. Kao indikator razvijenosti procesa kočenja jeste brzina i tačnost kojom pas radi pri izboru stvari ili po tragu. Pas sa slabo razvijenim procesima kočenja, sporo i teško pravi razliku između nadražaja (mirisa).

Pod pokretljivošću procesa uzbuđenja i kočenja podrazumevamo brzinu i lakoću izmene jednog procesa sa drugim.

Indikator dobre pokretljivosti nervnih procesa jeste brzinaprelaska psa iz stanja mirovanja na izvršavanje potrebnog dejstva po komandi dresera i obrnuto - zadržavanje u novopostavljeni položaj. U prilog ovome ide i brzina psa pri izvršavanju dejstava suprotnog značenja, na primer: na komandu "ovamo" i "ne".

Kao rezultat međusobnog odnosa napred opisanih osobina nervnog sistema i mogućih kombinacija među njima, proističu različiti tipovi više nervne delatnosti.

Akademik Pavlov svrstava pse u četiri osnovna tipa više nervne delatnosti:

1.-Uzbudljivo nervozan (holeričan)

2.-Uravnoteženo živahan (sangviničan)

3.-Uravnoteženo miran (flegmatičan) i

4.-Loš - apatičan (melanholičan)

Psi uzbudljivog tipa poseduju jake procese uzbuđenja a slabije procese kočenja. Ravnoteža među njima nedostaje. Proces uzbuđenja preovladava. Psi ovog tipa su vrlo pokretni - aktivni. Merenjem ovih pokreta kod psa pomoću štoperice, vidi se da oni za kratko vreme proizvode veliki broj pokreta. Neki od njih naprave za 2 minuta 360 pokreta, iako se u ovaj tip ubrajaju oni koji za 2 minuta naprave više od 100 pokreta.

Kod pasa uzbudljivog tipa brzo se obrazuju pozitivni refleksi. Kočenje se, naprotiv, stvara vrlo teško. Takvi psi brzo usvajaju komande vezane za ispunjenje bilo kakvih dejstava koja zahtevaju uzbuđenje nervnog sistema, a slabo ona dejstva u čijoj osnovi leže procesi kočenja. (Zahtev dresera za ostajanjem u određenom položaju).

Diferencirajuće kočenje kod pasa ovog tipa stvara se vrlo teško. U prvom periodu dresure, ovi psi često mešaju značenje različitih komandi (na primer: "puzi" sa "mesto" ili "stoj"). Naročito teško podležu dresuri za službu: tragačku, stražarsku,minotragačku, koje zahtevaju dobro i jasno diferenciranje. Međutim, za službe koje ne zahtevaju jasno diferenciranje (čuvarska i služba veze), psi ovog tipa su dosta pogodni i ovo treba imati u vidu pri izboru pasa za pojedine službe.

I kod ovog tipa pasa, u toku dresure može se postići izvestan stepen kočećeg procesa. Jačina procesa kočenja postiže se stalnom i sistematskom vežbom i ponavljanjem. Potrebno je postepeno akumulirati procese kočenja. Primer: zadržavanje za mesto počinje sa 3-5 sekundi i postepeno se povećava do nekoliko minuta. Ovo važi i za formiranje ostalih navika. Rad sa takvim psom pri izboru stvari, ne treba u početku vršiti više od jedanput, a zatim treba postepeno povećavati njihov broj.

 Živahan tip psa ima po jačini jednake procese uzbuđenja i kočenja. Oni su u stanju međusobne ravnoteže i veće pokretljivosti pri zameni jednoga procesa drugim. Kod njih se brzo i lako razvijaju najrazličitiji uslovni refleksi u onoj meri koja je potrebna za formiranje dobrog diferencirajućeg kočenja. Ova brza smena procesa uzbuđenja i kočenja predstavlja njihovu posebnu karakteristiku, tako da psi ovog tipa najlakše podležu dresuri. Navike se kod njih dobro učvršćuju. Oni su uvek aktivni u radu.

Metod koji najbolje odgovara za dresuru pasa ovog tipa je kontrastni metod.

Psi mirnoga tipa - flegmatični, sa jedne strane imaju, isto kao i prethodni, međusobno uravnotežene procese uzbuđenja i kočenja. Jedina razlika između pasa ovoga tipa i prethodnog jeste u tome što su procesi uzbuđenja i kočenja u nervnom sistemu ovih pasa slabo promenljivi (jedan nervni proces sporo se zamenjuje drugim i obratno).

Psi ovog tipa karakterišu se slabom pokretnom aktivnošću i nazivaju se lenjim - tromim. Pri merenju štopericom daju za 2 minuta samo 20-30 pokreta. Kako pozitivni, tako i negativni uslovni refleksi kod njih se sporo stvaraju, no kada se već stvore, postižu dobru čvrstinu - stabilni su. Takvi psi su sigurne u radu i izdržljive. Diferencirajuće kočenje kod njih se razvija sporo, no ne dostiže uvek najveću čvrstinu. Ovo je razlog da je pri dresuri ovog tipa, kao i nervoznog, potrebno imati veću upornost i strpljenje. Pošto se kod ovih pasa sporo smenjuju procesi uzbuđenja i kočenja, to u radu sa njima pri dresuri ne treba brzo prelaziti sa jednog na drugo dejstvo. Pri tome, komande treba izdavati tako da između njih i radnje koju pas treba da izvrši postoji jedan kraći vremenski period. Ubrzanje pri izdavanju komandi za ispunjenje različitih radnji moguće je samo nakon što su stvoreni čvrsti uslovni refleksi. Teškoća za zadržavanje pasa ovoga tipa u razne položaje ne postoji.

Psi ovog tipa dobro primaju dejstva jakih mehaničkih nadražaja, zato ih pri njihovoj dresuri možemo koristiti, odnosno mehanički metod dresure. No, i kod ovih pasa za formiranje izvesnih navika ostaje kao najbolji kontrastni metod dresure.

Psi lošega tipa - melanholični, karakterišu se slabošću oba nervna procesa - i uzbuđenja i kočenja. Oni ne podnose veća naprezanja u nervnoj delatnosti i ona se lako narušava. Među psima koji spadaju u ovaj tip, nađu se ponekad i psa sa relativno promenljivim procesima uzbuđenja i kočenja. Kod tih pasa razvijeno diferencirajuće kočenje daje ponekad dosta jasne i uravnotežene reflekse koji mogu biti istrajni.

U drugoj grupi pasa lošeg tipa, slabosti se ogledaju u slaboj pokretljivosti oba ova nervna procesa. Uslovni refleksi kod tih pasa se teško stvaraju, a diferencirajuće kočenje obrazuje se teško i nedovoljno. Stvoreni refleksi su nestabilni. Potrebno je naglasiti da se psi lošeg tipa karakterišu vrlo razvijenim pasivno-odbrambenim reakcijama. Loš tip pasa je nepodesan za dresuru i iskorišćavanje. Ovo je razlog da ovakvi psi ne treba uzimati za dresuru, već ih blagovremeno otkrivati i odstranjivati.